Dharma na Sanskritu označava silu ili zakon koji vraća ravnotežu Univerzumu.
Ova godina je na samom početku nekako obećavala...ili sam se ja samo nadala nekoj lepšoj od prethodne. Međutim prva polovina je bila, iskrena da budem, ne baš tako blistava. Bilo je previše mraka, zapravo neke tame dovoljne da prekriva sunce i magli radost.
Ima perioda u kojima mi se srce širom otvori i to je period deljenja. A onda dođu i dani kada se okrenem sebi, uvučem se u svoju "mišiju rupu" i budem sa sobom. "...i ako sam negde stigao bilo je iznutra, u sebe u sebe u sebe i nikako spolja "
A onda stisnem zube, napunim se energijom i podignem glavu...i otvorim srce. I eto osmeha.
Posle sedam godina zajedništva i tri godine zajedničkog života, dragi i ja smo rešili da našu priču ozvaničimo.
Ne zato što verujemo u važnost papira. Možda više zato što verujemo u svoju ljubav i važnost unošenja i deljenja radosti sa svojim ljudima. I bio je to jedan opušten, sunčan, topao, šaren, potpuno i na svaki način NAŠ dan. Dan u kom se izgovorilo to famozno "DA", smejalo, uživalo i volelo.
Ja duboko verujem da harmoniji prethodi potpuni haos i da su to faze u univerzumu koje se naizmenično smenjuju. Sada mi sa Dharmom prolazimo kroz fazu haosa. Ima tu svega…nesanice, pelena, nesigurnosti, nervoze, zbunjenosti i velikih (mada često kratkotrajnih) pobeda. Ima i stresa i hladnog znoja. Srecom u rana jutra sam bila previse bunovna pa nisam slikala naše tepihe na kojima je naša devojčica ostavljala svoje nepoželjne poklone. Ipak, ona je kao svaka bebica neizmerno slatka i umiljata i nežna i osvojila nas je. I menja nas…menja naš život, navike, oduzima nam i dodaje. Od haosa ka ravnoteži, nadamo se mi.
I sada zajedno dajemo šansu ostatku ove 2013.godine da nas iznenadi I očara.
Dobro došla, Darma, u naš lični Univerzum…eonima te je čekalo mesto u njemu…
