Jutarnje prelistavanje

Nešto od jutros mislim...

Znate one emisije na TV-u gde listaju dnevnu štampu i tako nas informišu o novostima? E, to mi je dalo ideju.

Ja imam običaj da na poslu odvojim malo vremena da nešto pregrizem i iščitam vesti preko mobilnog sa nekih online novina. Jutros sam počela da obraćam pažnju na to ŠTA čitam...i šta da vam kažem? Neke su mi stvari postale jasnije...kao na primer-zašto mi jutra nisu vedra, zašto imam manjak motivacije za rad, gde otiče energija i bla bla. Nije da tražim izgovore, stvarno. Ako ne verujete, sami se uverite. Ovo je zbir naslova sa naslovne strane online izdanja Blica (preskakala sam sportske vesti, jer nisu bitne, a meni koja sport ne pratim nisu ni potpuno razumljive :)

Zavalite se, opustite se i prepustite vožnji...zamislite još i onaj šuškavi zvuk okretanja stranica novina...polećemo!!!

• Bogati se vođa niških narkodilera:kupio 20 lokala i državne firme, glavni je ugostitelj u gradu ova vest je udarna, onako, za dobro jutro! Za pročitati uz kaficu, recimo u Nišu u nekom od Gazdinih lokala. Što da ne? Kao istraživačko čitateljstvo (kad već nije novinarstvo)
• Nikolić mora da kaže ko mu je poklonio"Audi A6" (ko ne zna kako auto izgleda neka prvo googluje...jedva čekam četrnaesti nastavak u kom će se možda otkriti da iza famoznog poklona stoji neko kog mi znamo...možda neko iz nekog od naslova...živa nisam)
• Veliki povratak Blekberija:dva nova modela sa novim operativnim sistemom (Eeeee, ovo je zapravo lepa vest...oduvek simpatišem Blekberi, mada sa daljine...a o Alicia Keys da ne govorim..dakle, ovo baš like)
• Dačić na skeneru razgaćene voditeljke: "Baš takav treba da vodi Srbiju" Odakle da počnem? ili da odustanem? (Za one koji nekim srećnim proviđenjem ne znaju ko je gospodin Ivica Dačić, ukratko-premijer Srbije...dadada, PREMIJER Srbije u epizodi "razgaćeni intervju")
• Vatrogasci spasli sedmogodišnje dete i tri žene iz zapaljenog stana na Vračaru ( na pola zalogaja zahvalih proviđenju što su nekog spasili, inače bi vest bila...baš udarna)
• Preminula majka Miroslava Miškovića  WTF??? Kako bih izgurala dan bez tog saznanja? A vi? (za one srećnike blagoslovene neznanjem o ovom gospodinu-nadam se da nikada nećete imati prilike da za njega opet čujete)
• Krivična prijava protiv žene koja je burgijom ubila muža Eeeee, ovo je već hard core 3.deo. Prvo je išla vest da je čovek nađen mrtav, pa juče da ga je žena i zašto ga je ubila, a danas da je pokrenuta krivična prijava protiv nje (čuj, krivična prijava...za ubistvo? ko bi se tome nadao)...Pitam se u koliko će još delova da razvlače ovu nesreću i to po mojim jutrima.
• Pljačkaš se potukao sa prodavcem, pa se rasplakao iskreno, ovde sam posustala sa snagom da pročitam članak
• Starica sa smrskanom glavom pronađena posle 5 dana ovo ne bih čitala ni da sam puna snage. Plašim se samo da će me sutra sačekati neki nastavak ove priče...ili nešto u stgilu "šta se događalo 5 dana pre pronalaženja"...

Plašim se sutrašnjeg izdanja...A primetila bih i da se kultura nije našla na naslovnici...ne, te vesti nisam preskočila, one su u posebnom odeljku-samo za one baš baš zainteresovane (kojih je, izgleda mi, sve manje).

Na kraju prelistavanja, rekla bih da ćete se složiti sa mnom da ovo nekako MORA da utiče na moju radnu etiku, potencijale i nivo postignuća :)

 

Sve u svemu ZBOGOM PAMETI!!!

 

Pred kišu...potencijalno tužan blog

Raštimovan neki dan...

Ja baš baš ne volim ovo sivo vreme.  Znaaaaam, niko ne voli. Ali ja reagujem baš loše. Kiša je nekada i mogla da prođe sa onim "ništa bolje nego spavanjac uz dobovanje kiše po prozoru", ali više ne ide nikako. Nije ni za spavanje. Kako to kod mene ide? Pred kišu, kad zasivi, kad ovako beskrajno i neprobojno zasivi, krene glavobolja, a kad se sakupi vlaga u vazduhu za njom dođe i kostobolja. O, nije to zbog godina. Ta kostobolja je kao neko porodično prokletstvo koje se prenosi generacijama...i ja je, eto, izvukla. 

A onda počinje kiša. Sa njom obavezno dolazi tuga. Bezrazložna, duboka, kompaktna, prava pravcata tuga. Ona zbog koje se dovučem kući, ušuškam i ugrlim i bukvalno cvilim. Beskrajno cvilim. I onda sam usamljena kao nikad. Znate onaj osećaj kada ste kosmički sami...gde god i sa kim god da ste. Vremenom sam naučila da je to univerzalno osećanje i da ga većina ljudi ponekad ima. Ali, to situaciju ne čini lakšom. Ni malo. A ja sa tugom nikako ne umem oštro. Lako joj se prepustim...povodljiva sam na tugu i melanholiju jedanput. Kako je jednom genijalno napisao Balašević: 

"S tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karafile po kafanama,samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici,iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola...
I, pazi...
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija...
I nikada te vise nece zaobici..."

Eeeee, onda bih se najradije prepustila, odslušala neke duboke, divne tužne pesme,  bacila se na poeziju...

Iako radeći psihoterapijski sa ljudima, pomažem da se nose sa tugom i da je pobede, lično baš nisam neki skor dobar u svojim bitkama postigla. Uz to sam kao veliki sunđer koji upija negativne emocije iz okoline...a kad padne kiša to sve nabuja-poplava na vidiku. 

Ono što sam naučila je da se ne prepuštam. Sve sve, ali ni za živu glavu da se ne prepuštam.

Nego grčevito tragam za smehom, ignorišem zvuk kiše, navučem vedre zavese i ne vidim nebo. Izmaštam vedro nebo i Sunce...

Zgrabim neku laganu knjigu, koja obavezno izmami osmeh. 

Evo za kraj par preporuka kako prebroditi današnje sivilo

i na primer pesma koja me, uz obavezno gledanje sjaaajnog spota, uvek uveseli Coldplay- Paradise.

Dodala bih uz to i malo čokolade...jer, ništa ne pomaže protiv tuge kao neka čokoladna poslastica. Hmmmm, moj predlog je brz ali neverovatno slastan čokoladni sufle

(izvinite što su slike mutne...svetlo je bilo loše...ali poentu shvatate, verujem :)

Iiiiiiii, za one koji vole - neki dobar čaj. Why not? Probajte, rezultat može da iznenadi.

 

Na kraju svega, rekla bih da bi kiša mogla biti deo neke lepše priče, kad bi pustili malo boja, maštovitosti i kreativnosti da slobodne žive u ovoj zemlji.

zgrada projektovana tako da kiša kada pada proizvodi muziku!!!

Must have..must see, must try, must be....

Ne znam na koji način uopšte da vam objasnim koliko mi iducka na živaC kada na TV-u čujem ono blazirano "Jao, ova tašna je must have...bla bla"...Grrrr, kosa mi se diže na glavi od tog "must have". Međutim, nešto sam se pokrenula poslednjih nedelju dana na razmišljanje o tom nekom mom ličnom "must have" u životu...krenulo je od kuhinjskog razmišljanja na temu: kako bi siromašan svet bio bez belog luka...i onda se desilo otkriće kuhinjskog must have-a:

Sve vam je, verujem jasno... ne moram dodatno da pojašnjavam.

Nakon toga su misli samo nadirale...toliko toga...must have...must see, must find, must try, must be...nikako ne bi sve to moglo stati u ovaj jedan post. Ali, hajde da započnemo to traganje...ponavljam, ovo je moje traganje po sebi.

Ono što je neodvojivi deo mene je da se moraju imati oni najbliži ljudi, oni koji su prijatelji oduvek

i zauvek

A nikako ne zaboravimo na one najvernije prijatelje ikad

Gospodin Mrvica

jer oni nikada ne zaboravljaju nas...provereno :)
Uz to, otvorite srce za nove ljude, za upoznavanje, otkrivanje nekih divnih ljudi...

Ono bez čega ne bih mogla zamisliti svoj život je "onaj neko", "pravi", "ljubav života", kako god...

 WE

...a to bogatstvo koje osećam i dobijam...neprocenjivo.
 Takođe je nezaobilazno must see...neko divno grčko ostrvo (navučena sam na njih), svaki put novo, upoznati ga, obići, upoznati, pronaći svoj omiljeni zalazak sunca...

Krf

...svoj savršeni momenat u kom se osećate kao da ste na vrhu sveta i u ravnoteži sa kosmosom

 "Golden Fox" (Krf)

A kad ste već tu, you must try...nove ukuse, mirise...obožavam Mediteran!!! Ne zaboravite da otkrijete omiljeni slatkiš ikad, onaj zbog koga ćete ma koliko umorni, uvek naći još trunku snage da dopešačite do jednog jedinog magičnog mesta koje ga nudi

Lokumades (Retimno, Krit)

A onda, shodno činjenici da imam jaaako skitava stopala, nezaobilazni Must find je...pronaći neki "svoj" grad, neki u kom se osećate kao kod kuće, koji vas osvoji "na prvu", kom se stalno vraćate i ispunjavate ga važnim i divnim uspomenama...

Prag 

...a ako je to kojim slučajem Prag, must try... vožnja pedolinom po Vltavi...nezaboravno!

A onda kada se vratite kući...

...definitivno se mora imati...

...sopstvena lična biblioteka. Ili, pokretna biblioteka

I na kraju, ništa ne bi vredelo, bez must be...veoma uporan u traganju za svojim snovima. A onda kada se oni malo udalje ili put do njih postane mračan i siv, morate umeti pronaći pravu boju da ih ponovo oživite...da ponovo živite!

I moje moranje svih moranja je...pronaći sebe, i osvojiti slobodu da se bude svoj. Ne odrastati, već uzrastati. I otvoriti srce svetu...i pustiti svet u srce. I voleti sva ta mala nesavršenstva koja nas čine. Disati i voleti i biti...živeti! Must have!

Easy day

Odlučila sam da mi danas bude jedan lagan, spor, opušten dan. Ionako je poslednji praznični, iznenada darovan dan. Od sutra obaveze, ali ne želim o tome da mislim. Samo easy .

Probudila se, promolila nos ispod pokrivača...pa se ušuškala još malkice. Obožavam to jutarnje razvlačenje. A onda, polaaako "podizanje sistema". 

Good Morning Starshine

Prvo čaj i čitanje omiljenih blogova. Polako i sa uživanjem. Čaj je moj omiljeni TAZO, već spominjan u nekom postu. Mešavina ukusa koju osećam je neprocenjiva. Crni čaj, đumbir, cimet, crni biber, kardamom, karanfilić i zvezdasti anis, sve organski uzgajano. Ja ga uvek spremam tako što kesicu prelijem vrućim mlekom, a onda dodam i kašičicu meda. Znam, znam, med ne ide u vruć napitak, ali ja tako baš volim i dopuštam sebi tu greščicu. Užitak je poseban.

Od kad sam otpočela rad na svom blogu, otkrila sam jedan ogroman i zanimljiv svet...mnogo blogova, najrazličitijih tema, stilova...Čitanje najnovijih postova je divan način da se otpočne ovaj dan.

A onda doručak sa nogu, mleko za kucu i šetnja do Dunava. Smederevo je, naime, grad na Dunavu. Do skoro nam je prilaz Dunavu bio sramno i ružno uskraćen. Sada je to druga, lepša priča. Ali i do sad, nekako je ova reka neizostavno bila deo naše priče. Svratiš ponekad i gledaš brodove, maštaš prateći prolazak onih turističkih, zamišljaš život mornara na onim teretnim i tako...voda neumitno protiče, lenja i moćna. Iako šetnje uz Dunav nisu svakodnevnica, ta reka je postala deo nekog mog mentalnog koda, ne bih mogla da zamislim život u nekom gradu koji nema neku svoju vodu.

 Tokom šetnje obavljam malu kupovinu papira za nešto što me čeka po povratku.Naime, već neko vreme sam na FB članica grupe Dobri čajevi. Grupu čine razni ljudi sa teritorije ex Yu, koji žive svuda po svetu i koje vezuje ljubav prema uživanju u čajevima. Ja nisam neko ko se razume previše u ovaj čudesni napitak, ali povremeno baš uživam u njegovom ispijanju. Priznajem da me je grupa potpuno oduševila, tu su se nekako okupili baš divni, zanimljivi i kreativni ljudi. Svakodnevno ćaskamo na razne teme, a jednom mesečno se vrši Razmena čajeva. Svi zainteresovani se prijave, kompijuter napravi nasumični raspored i svako dobije nekoga kome će poslati paket čajeva po svom izboru. Poenta nije da bilo koga zadivimo ili da se takmičimo ko ima bolje i neobičnije čajeve, već da se družimo, obradujemo nekog, a na taj način delimo sa drugima, upoznajemo se i upoznajemo ukus i navike onog drugog. Ovom razmenama se strašno radujem, totalno sam uzbuđena. Ovo je moja druga u kojoj učestvujem. Posebno sam srećna što šaljem čajeve mojoj dragoj Mali Iv, autorki mog najdražeg bloga koji pratim. Ona je između ostalog, i neko ko me je upoznao sa ovom grupom i otvorio mi širom vrata. Iz svih tih razloga sam se, iako u tome nevešta, poprilično potrudila oko pakovanja čajeva. Na kraju sam bila baš ponosna na sebe.

Kako je popodne uveliko jurcalo, morala sam da priredim jedan munjevito brz ručak. Odlučila sam se za testeninu u paradajz sosu sa belim lukom, gamborima i maslinama. Brzo i ukusno! Za ukras sam upotrebila malo ovčijeg buđavog sira (pristiglog sa juga Francuske).

Baš volim ove spore, mirne dane. Ali se nekako događa da mnogo brzo prolaze. Bilo je vreme za šetnju do pošte i slanje paketića. Ponekad kad sam ovako svoja i sabrana, uspevam da prometim koliko moj grad ume da bude baš onako lep...ne kicoški, već nekako pristojno lep.

Zgrada Suda na centralnom trgu u Smederevu

Crkva Sv.Đorđa u Smederevu

Sada je vreme da se "bacim" malo na čitanje. Trenutno mi je u rukama knjiga "Potresno delo zapanjujuće genijalnosti" od Dejv Egersa. Za sada obećava. Kasnije ću da odgledam još jednu epizodu sada omiljene serije "New girl", koja me uvek zdravo nasmeje i razonodi.

Do tad bih da vam preporučim neke od magičnih filmova, koji su stvoreni za neko mirno, opušteno, ušuškano veče (u društvu još lepše).

 

Mr.Magnorium's Wonder Emporium  i Stardust

a dva još omiljenija

The Odd Life of Timothy Green i Once

Nadam se da me nesanica noćas neće pohoditi. Zaista mi treba snage za sutrašnji radni dan. Želim vam da baš baš uživate u ostatku večeri!

I za laku noć, muzika iz filma Once - Falling slowly

Pasji život...

Već neko vreme odlažem pisanje ovog posta. Dva su razloga...prvo, zato što je tužan...drugo, zato što je tužan a ja iz nekih gotovo magijski neracionalnih strahova izbegavam da "navučem malera"...dođe mu to gotovo kao ono "kad vidiš crnu mačku, napravi tri koraga unatrag i...". Znam, znam, gluposti u koje ne verujem. Ali tugu poznajem...i verujem joj.

Pisanje ovog posta odlažem od onog divnog sunčanog jutra, dva dana pred Božić, kad je uginuo Grba.

Sve počinje sredinom decembra kad su bili oni baš baš ledeni dani. Neka kuja skitnica se okucila tu negde oko naše zgrade. Ili sve počinje od mene koja sam nekako oduvek mnogo volela životinje...naročito pse...mene koja sam oduvek bila sanjar, a u nekom momentu poželela da promenim svet...da pomognem, zaštitim...

 tobogan sa krova "kućice"

Inače ja jako dugo maštam o tome kako imam psa...znam mu i ime (do sad smo promenili već tri varijante), karakter, narav...Ma, sve. I imam čvrsto obećanje da ću imati psa i ja zaista svim srcem u to verujem.

Kada je kuja okucila šest kerića na užasnoj hladnoći, to je neko vreme, hmmm...pa vešto skrivano od mene. Kad sam ih otkrila već su progledali. Bili su smešteni u jednu kutiju, pokrivenu nekom starom kišnom kabanicom. I stalno su ležali jedno po drugom, peli se jedni drugima po glavi i tako se valjda grejali...i igrali. Naravno da se Jole plašio da će ta vesela, štrokava grupica da završi kod nas, naravno da sam ja velika devojčica koja zna da to nije moguće, naravno da sam ih zavolela na prvi pogled, naravno... Složili smo se da ćemo ih redovno hraniti i obilaziti. Mleko je bilo tu za njih non-stop. Napravili smo im bolju i sigurniju kućicu. Uskoro su se pojavili "klinci iz kraja", koji su postali njihovi verni drugari. Redovno su ih obilazili, mazili, davali im imena, davali im krišom uzetu hranu iz kuće, svojatali ih. Podsetili su me na nešto što sam gotovo zaboravila suočavajući se sa svakodnevnicom, sa ljudskim pričama i problemima. Podsetili su me na iskru Božanskog koja nam je data, na tu bazičnu/ primarnu/ primalnu dobronamernost, nežnost i dobrotu koju nosimo. Koju često zaboravljamo, koje se odričemo, koju zatrpavamo ovozemaljskim...ali koja je večito sa nama i u nama, u to duboko verujem.

Prvo su nestala dva psa. Ponadali smo se i još uvek se nadamo da ih je neko uzeo, jer su bili najslađi i najnapredniji. Druga dva su nekoliko dana skitala, ali se nekako vratila u leglo. Dva su bila u startu najmršavija, jednog smo prozvali Kenny, jer smo sumnjali da će "izgurati", a drugog Grba. Slabo su jeli, nisu umeli da se izguraju oko čančeta sa hranom. Onda se Kenny povratio, "razjeo", raskrupnjao.

A onda sam tog predprazničkog jutra krenula da šetnem i našla Grbu. Glupavo je sada da patetišem. Da, ja svakodnevno radim sa maltretiranom, zanemarenom, nevoljenom decom, sa maltretiranim ženama i nesrećnim ljudima. Oguglala? Nisam. I ne želim ikada! I nije mi zbog toga manje značajna činjenica da je Grba uginuo. 

Konsultovala sam dragu poznanicu veterinarku koja mi je pružila emotivnu i stručnu podršku. Ako su gliste, da im damo lekove, ako je štenićak...pa, onda je kasno za pomoć, tj.previše su mali za pomoć (prerano/prekasno...sve u svemu-nemoguće). Dali smo im tabletice. I čekali...i čekamo...danas je ostao samo jedan-Kenny...sam, u sad već prevelikoj kućici.

Da ne budem pogrešno shvaćena, ja ZNAM da je nemoguće promeniti svet, spasiti sve nesrećne, ugrožene, obespravljene. Ja ZNAM da je do svakog pojedinca da da svoj doprinos, da dobije svoj mali rat. Ali nekako ipak osećam da nešto u ovom i ovakvom sistemu nije na mestu, da smo negde omašili, nešto propustili. Da smo okrunili i izgubili neku mrvicu onog sjajnog, Božanskog, sveprisutnog.

I ovaj post posvećujem "klincima iz kraja", jer su oni zapravo suština...moji mali heroji...podsetnik na ono što nosimo u grudima. I svim onim ljudima koji vide, koji misle, koji znaju i osećaju!

Praznični post nr. 2 - Božić unašem domu i naša trpeza

Večeras baš nije neko vedro veče. Sutra se vraćam na posao posle kraćeg odmora.U poslednje vreme emocije koje me vezuju za moje radno mesto nisu baš prijatne i sve to me čini sve manje srećnom. Iako, radim posao koji volim, u koji još uvek verujem i koji sam želela.

 Da bih umanjila stres, današnje popodne sam odvojila za gošćenje prijatnih i dragih ljudi i zaista sam uživala...dok je trajalo. Kako imam snažan osećaj da neće biti lako večeras se dokopati sna, verujem da je najbolji način za kratko putovanje od stvarnosti pisanje drugog dela prazničnog posta. Na ovaj deo sam naročito ponosna, jer sam ovog puta od početka do kraja ja bila domaćica, kuvarica, Chief...ma, kraljica kuhinje.

Ukratko, u mom detinjstvu nije bilo Božića...znate već, ostaci komunizma, roditelji proživeli čuveno "ONO vreme" u Titovoj Jugi, razmaženi od mogućnosti, nisu imali potrebu za duhovnim potragama i slično. Međutim, ja sam godinama bila, može se reći gost, ali zapravo ravnopravan član u obeležavanju Badnje večeri u porodici moje drage prijateljice. A tu je bilo one prave magije. Sećam se da smo nas tri (ona, njena sestra i ja) pijukale i išle za njenim ocem, bilo je tu i oraha, žita, kukuruza po podu, Badnjaka, suvog voća...Znam da sam se pomalo stidela, ali sam i neizmerno uživala u čitavom obredu. I da, najvažnije, jeli smo sedeći na podu...to je bilo meni najposebnije.

Kako moja sadašnja porodica, a to smo nas dvoje, praktikuje da svakog Božića ide na ponoćnu liturgiju u jednu, za mene najposebniju crkvicu u Smederevu, morala sam pripreme hrane da podelim na dva dana. Jole je bio moralna podrška. Pravio mi je društvo i pijuckao vino, povremeno šetajući internetom. I sve uz dobru muzikicu sa radija.

Poslužila sam se, između ostalog i receptima sa dva meni draga food bloga. I tako, moderna domaćica uposlena u kuhinji uz internet

Onda, da počnemo:

Doručak:                          

 Američke palačinke-slane i slatke 

(By Džejmi Oliver)

Namirnice:

                  3 veća jaja

                 120 gr brašna

                 kašičica praška za pecivo

                150 ml mleka

                prstohvat soli 

                malo putera

Za slane još i: 

                     po potrebi dimljene slaninice

                     pomešana pavlaka sa jogurtom

                     med

Za slatke:

                lomljena bela čokolada

                beli "Linolada" krem

Priprema:  Umutiti žumanca sa brašnom, praškom za pecivo i mlekom. U drugoj posudi umutiti belanca sa prstohvatom soli da budu gusta. Laganim mešanjem sjediniti masu. Pržiti u tiganju na zagrejanom puteru. Ja sam prvo pravila male palačinke, pa onda isprobala i veće. Manje su estetski lepše, a velike praktičnije. Dok sam spremala slatke- komadiće lomljene čokolade sam stavljala na meki deo mase koji još nije okrenut ka tiganju. Dok se druga strana prži, oni lagano urone u masu i kad se palačinka okrene lepo se zaprži. Na slane bih stavila malo jogurta, pa preko nabacila režanj pržene slanine koja je kao čips hrskava i prelila sa malo meda.

Ručak:     

Supa od belog luka

(by jedna i jedina Mila, moja najdraža food blogerka 

sa bloga Milin kuvar)

Recept u celini možete videti  na sledećem linku: Supa od belog luka by Mila

 Treba imati na umu da ja naprosto  obožavam beli luk. Ipak, brinula sam zbog preporučene količine belog luka za supu (5 glavica!!!). Međutim, nakon kratkih pismenih konsultacija sa Milom dobila sam uverenje da će mi i to biti malo. I bila je u pravu. Supa je toliko bogatog ukusa, pravi je delikates.

Ja sam izabrala da dodam malo ruzmarina (umesto lovora) i konzumirala sam je sa vrlo malo jogurta.

Za glavni obrok sam planirala biftek i na jednom divnom blogu našla sam čitavih 10 recepata za biftek u različitim sosovima. Međutim, iz delimično ekonomskih, a delimično tehničkih razloga (u Smederevu je neophodno ranije naručiti biftek, jer se ta roba retko nabavlja), opredelila sam se za svinjski file, što se ispostavilo kao savršena zamena. Dakle, predstavljam vam:

Svinjski file sa sosom od pečuraka i plavog plesnivog sira

 i sa sosom od suvih šljiva i crnog vina

(By Ja u kuhinji )

Recept u izvornom obliku, kao i preostalih 8 varijanti bifteka (dragoj blogerki sam obećala da ću svakako isprobati i preostalih 8), možete videti na sledećem linku Šta i kako sa biftekom by Ja u kuhinji.

Odlučila sam se da mi prilog uzmeso bude pečeni krompir sa ruzmarinom i belim lukom. Inače, ja obožavam krompir i često ga spremam, a verujem da je kombinacija krompir, ruzmarin, beli luk jednostavno uvek pun pogodak. Beli luk ubacim u neoljuštenim čenovima koje malkice nagnječim. 15-ak minuta pred kraj pečenja dodam i malo belog vina čisto da svemu da šmek. Uz sve ovo preostale suve šljive sam napunila komadićima plavog sira i urolala u slaninicu i ubacila u krompir negde na sredini pečenja. Jole je zaslužan za osvežavajuću zelenu salatu sa rukolom začinjenu balsamikom.

 Ahhhh, pravi je užitak bio gledati tu raznovrsnost boja na tanjiru, a tek užitak u bogatstvu ukusa i mirisa...Sve u svemu, stavili smo naš božićni stolnjak i prepustili se.

Uz ručak smo pili istarsku Malvaziju (ja) i Chianti (Jole)...savršen spoj.

Dezert: Pronašla sam recept i istog momenta sam znala da moram da ga isprobam. Da se razumemo nisam ja nikakva pivopija. U pivu sam uživala tokom dve divne posete Pragu i to je sve. Pokušavala sam i ovde da pronađem neko koje bi mi "leglo", ali bezuspešno. Sve dok nisam susrela njegovo veličanstvo Guinness...i bi ljubav na prvi gutljaj.

Čokoladni Guinness kolač

Namirnice: 
                
250 ml Guinness piva
250 gr putera
75 gr kakaoa
400 gr sitnog šećera
142 ml pavlake
2 jaja
1 kašićica ekstrakta od vanile (zaboravila sam da dodam, pa sam malo stavila u krem)
275 gr brašna

2.5 kašičice sode bikarbone (srećom, nisam zaboravila da dodam)

za krem:

300 gr krem sira
150 gr šećera u prahu
120 ml slatke pavlake

Priprema:

                Pivo i puter kuvati u šerpi dok se sav puter ne istopi. Onda dodati kakao i šećer i promešati dok se lepo ne sjedini. Umutiti jaja sa pavlakom i vanilom i dodati prethodnoj masi. Na kraju dodati brašno i sodu bikarbonu. Lepo sjediniti. Receptom je predviđeno da se peče u plehu za čiz kejk prečnika 23cm, ja sam se dokopala onog prečnika 25cm i bio je sasvim odgovarajuć. Kolač se peče u rerni na 180 stepeni oko 45 minuta do sat vremea. Kad se kolač ohladi pokriti ga umućenom slatkom pavlakom sa krem sirom i prah šećerom. Na taj način dobijate kao Guinness crn kolač sa "pivskom" penom na vrhu. Mi smo uživali.

ili iz ptičje perspektive

Prijatno!

Moram iskreno priznati da sam se solidno umorila dva dana radeći u kuhinji, ali zadovoljstvo prazničnom trpezom, bojama, mirisima i ukusima bilo je ogromno.

A sada, kao što sam obećala sebi, vreme je za lakšu hranu.

Već je prilično kasno i verujem da je mudar momenat za prepuštanje snu. Uz vraćanje ovih slasnih uspomena u sećanje, lakše ću prebroditi stres povratka u haos. Na kraju krajeva, mudro sam izračunala da počnem da radim mog omiljenog radnog dana...živeo petak!!!

Laku noć  vam želim uz jednu divnu, nežnu pesmu...

 

 

Praznični post nr.1 - Novogodišnja trpeza

Dobro. Danas je 8.januar i zvanično proglašavam praznike okončanim. Moram, zarad svog stomaka, zdravlja, kakve-takve "lične estetike"i zarad povratka u stvarnost (naime, u petak se vraćam na posao posle dve nedelje plandovanja).

U to ime sam pripremila svoje "ćoše", skuvala najdraži TAZO čaj (takva magična mešavina ukusa da je to neopisivo) sa mlekom i medom (bez vode, samo preliven vrelim mlekom), napakovala nekoliko kuminih divnih kolača, uključila mašinu i krećem. Vreme je za taj novogodišnji post.

Negde sam, verujem u vreme te proklete pubertet/adolescencije, sasvim logično prezrela Novu godinu, svu tu magiju, jelku, ukrase...zajedničkim snagama smo minirali sve mamine pokušaje da unese malo prazničnog duha u kuću. I sad duboko žalim zbog toga...nekako je uvek imala želju da obogati i oplemeni atmosferu oko nas. A onda, sa dolaskom velike ljubavi u moj život, vratila se magija...i praznična i svakodnevna. Ubrzo je zaživela nepisana tradicija da meni dragi priprema novogodišnju trpezu i da se darujemo brojnim poklonima. Kako smo se uselili u naš stan i napravili od njega toplo porodično gnezdo, proširili smo tradiciju...ja sam preuzela na sebe pripremu božićnih đakonija. 

Kako Nova godina pada u vreme posta, uvek je na meniju neka divna posna klopa.

Ove godine sam spojila dijetu i post, ne baš srećna zbog tog moranja. Iz tog razloga sam troduplo više vremena provodila čitajući recepte, tražeći neke poslastice po netu i gledajući "24 Kitchen" kanal. Na čudan način to je tešilo moj gladni stomak. Tako se i desilo da je moj božićni meni bio isplaniran nekih mesec dana ranije. A moj dragi, i pored vrtoglavog približavanja tog 31.12, ni da pomisli šta će da sprema. Uveliko zabrinuta, malo sam ga "pogurala" u pravcu razmišljanja na tu temu. Kamen mi je pao sa srca tek kad sam ugledala literaturu koju je pripremio.

Inače, jedan od lepših rođendanskih poklona "Džejmijeva Italija" mi je predraga knjiga u kojoj uživam kao u svakodnevnoj literaturi (ponekad i literaturi pred spavanje).

Dakle, meni je bio kombinacija Tai i Italijanske kuhinje: Topla salata od lososa kao predjelo i Pržene lignje s limunom i preprženim mrvicama hleba.

Kuvar je bio u elementu, uz dobru muziku i čašu (ili dve) Bordoa. Ja sam pružala podršku uz čašu Tamjanike i pripremala večernje grickalice za "uz film".

Master Chief in thA action

pripreme su bile užurbane, sve je prštalo od dobrih mirisa i energije.

I na kraju...magija ukusa! Ove godine Jole je prevazišao sebe. Skidam kapu u znak poštovanja.
Dakle, recepti su sledeći:

Topla salata od lososa

Namirnice: 1 narandža

                    50 gr.šećera

                    1 zelena salata

                    1 mali avokado (smanjili smo na polovinu avokada)

                    polovina krastavca

                   1 očišćen i iseckan mango

                   malo maslinovog ulja

                   pakovanje listića dimljenog lososa

Za drssing:

                   mladi crni luk (nismo našli, pa je zamenjen prazilukom)

                   svež koren đumbira (rendan)

                   1 čen belog luka (očišćen i smrvljen)

                   rendana kora limete i ceđeni sok limete

                   1 kašičica braon šećera

                   maslinovo ulje

                  trebalo je, al nismo našli Tai fish sauce i čili sos 

Priprema:

                Koru narandže iseckati tanko "žilijen", pa prokuvati oko 2 minuta u kipućoj vodi. U činiji pomešati zelenu salatu sa seckanim avokadom, mangom i krastavcem. Zatim na vrelom tiganju na maslinovom ulju 2 minuta propržiti listiće lososa, pa ih ocediti na papirnom ubrusu. u činiju dodati narandžinu koru i preko svega listiće lososa pa preliti dressingom. Za dressing u voku zagrejati ulje pa prvo ubaciti mladi luk, đumbir i beli luk i pržiti oko minut. Dodati koru limete, sok limete, šećer i ostaviti kratko dok se ne istopi šečer. Dodati malo maslinovog ulja i preliti ovim salatu.

Služiti toplu...mada sam ja ujutru jela ostatke hladne salate iz frižidera i bila je i dalje vraški dobra!

Pržene lignje sa limunom i preprženim mrvicama hleba

(By Džejmi Oliver)

Namirnice:

                   1-2 sveža crvena čilija (probosti)

                   6 čenova belog luka (ne ljuštiti, malo zgnječiti)

                   2 pune šake bajatih mrvica hleba (mi smo namrvili moj omiljeni dvopek sa susamom)

                   morska so i sveže mleveni crni biber

                   4 male lignje (očistiti, krakove i pipke ostaviti)

                   pola limuna (tanko iseći)

                  malo bosiljka (trebalo je po receptu peršuna, ali ga ja baš ne volim)

Priprema:

                U tiganju debelog dna, na oko 6 kašika ulja, propržiti čili, beli luk, mrvice hleba, dok mrvice ne postanu hraskave. posolite, pobiberite i stavite na papirni ubus da pokupi višak masnoće.U tiganj sipajte više maslinovog ulja, posoljene lignje i krakove i kriške limuna. Pržite oko minut-dva. Limun će prvi da potamni, pa njega prvo okrenite,a kad vidite da je nestalo svo "meso" sa njega, izvadite ga i ostavite sa strane. Kad se lignje isprže, skinite tiganj sa vatre. Lignje i limun servirajte na tanjire i pospite preprženim aromatičnim mrvicama i bosiljkom.

Ukus je neverovatan...pravi Mediteran u tanjiru!

 Nakon svega, prionite na hranu. Izaberite neko lepo vino i...Prijatno!!!

A nakon dobre večere, bilo je vreme za opuštanje, radosno iščekivanje otvaranja poklona, cooliranje uz muziku i neki lagani film (hmmm, nije bio neki, te nije vredan pomena) i grickalice za "uz film". U to ime sam pripremila Gvakamoli sos i ljuti umak od kuvanog paradajza, kečapa i ruzmarina sa malo belog luka u prahu i biberom, koji su služeni sa tortilja čipsom. Bile su tu i masline, malo kiki-rikija i odmrznuti slavski kolači (o njima u nekom posebnom postu).

Pokloni su bili predivni, pre svega zbog pažnje i ljubavi sa kojom su birani. Eto, ponovo uživam u prazničnoj magiji i naš dom ima tada posebnu toplinu.

Toliko za večeras. S obzirom da sam dva prethodna dana vredno radila u kuhinji, o čemu ćete čitati u narednom postu, verujem da zaslužujem odmor. Sada je vreme za opuštanje, neku mirnu, usporenu atmosferu. 

Laku noć!