Pages

Thursday, April 18, 2013

Mirisi detinjstva


Prvo da priznam- čulo mirisa definitivno nije moje čulo. Ne primećujem nešto posebno mirise, niti ih pamtim. Zato je naziv posta pomalo prevara. Mirisi mog detinjstva su zapravo slike koje pamtim, oni stariji su neki nejasni prizori magloviti i daleki. 
Ali ipak pamtim jedan miris. Miris parfema moje mame koji me preplavi svakog jutra kada uđe u sobu da me poljubi pred odlazak na posao. Nije bitan sam parfem. Bitno je da je to miris bezbrižnosti, nežnosti, sigurnosti i bezuslovne ljubavi. Miris moje mame. Mnooooogoooo godina nakon toga, kada sam bila miljama daleko od svoje porodice, svojih ljudi i svog života, imala sam potrebu da baš taj parfem kupim mami na dar....očigledno mi je bilo potrebno da iznova osetim tu vezu, taj mir.

Koje je moje najranije sećanje? Maglovita slika neke sede starice sa peckalicom za muve u ruci...nepoznat grad, nepoznata žena...i jasno sećanje da su mi tada kupili gumenu figuricu fudbalera (gumene figurice su bratova i moja opsesija iz detinjstva, pružale su nam sate i sate radosti u igri i maštarenju). Kasnije saznajem da sam tada imala 4 ili 5 godina, grad je Šabac, a starica neka rođaka, koju sam verovatno samo tada i videla.

Sećam se operacije slepog creva, maminog zabrinutog lica kada me je ostavljala u bolnici, mojih oooogromnih, uplašenih očiju, tatine posete i onog: "Ja sam hrabra. Mi Stepanovići ne plačemo". Sećam se i mog beskrajnog igranja i vilenjenja po bolnici nakon operacije.

Sećam se beskrajnih leta provođenih u selu i babinih mekika za doručak...mmmmm...ovoo je već ukus detinjstva.
I Crnog Ostoje i Žutog Pavla, strašnih likova koji su živeli po potrebi u bunaru i po raznim delovima dvorišta u selu, ne bi li nam na jednostavan način omeli skitanje "gde ne treba"...a rođeni u bujnoj mašti mog strica. I još kad padne noć "dva crvena oka", uglavnom iza kuće :D
Sećam se najzvezdanijeg neba, onog nad Makedonijom, leti, na putu do Grčke (i brata i mene koji uredno spakovani ležimo na zadnjem sedištu i gledamo nebo iznad naših glava).

I Grčke se sećam, svih leta mog detinjstva provedenih u Grčkoj i društva koje sam tamo imala. I grada i obale i mora koje je postalo (i ostalo) moje. Zemlje u koju sam se još kao mala zaljubila i ta me ljubav i danas ne napušta.
Sećam se vazda krastavih kolena u letnjoj sezoni i vazda izbledelih farmerica na kolenima u ostalim sezonama. Uz to idu klikeri i jurcanje i igranje u pesku. Babine janjine i trule kobile. I žmurke bez kraja.
Sećam se prvog gadnog pada sa bicikle niz nizbrdicu i mene odrane. I onda kada me je mesingani metak iz onih dečijih pištolja pogodio u vrat...i mene iz neznanog razloga uplašene koja sam to sakrila. A podsetnik je tu, mala kuglica koju osetim kada pipnem vrat,
Sećam se i moje neješnosti i sata i sata pokušaja svih oko mene da me nahrane. Ko bi rekao :)
Sećam se moje ptice na navijenje koju mi je poklonio ujak...neprocenjivo!

Sećam se mene i moje 5 dana starije sestre od strica i naših akcija, igara i dečijih gluposti bez kraja. Njene odvažnosti i moje plašljivosti.
Sećam se prvog dana u školi, borbe sa suzama kada je učiteljica izvela roditelje iz učionice. Sećam se i druga pored kog sam tada sela i njegovih žutih pantalona.
Prve knjige koju sam uzela iz biblioteke - "Tajna žutog balona"...i ponosa što sam dovoljno velika da imam člansku karticu.
Sećam se prvog razreda i početka druženja sa mojom kumom, mojom D....sećam se i njene i moje haljine u kojima smo bile kada su nas naša braća upoznala.
Sećam se svojih omiljenih igračaka, majmun Mikija, Malog Hijavate i Glavatog Nidže (Miki je još uvek sa mnom).

I beskrajnog uživanja u igranju papirnim lutkicama, kasnije barbikama. O gumenim figuricama da ne pričam.
Sećam se radosti oko novogodišnjih paketića. Dana Republike u gostima kod dragih ljudi i gostovanje tih istih ljudi kod nas za Novu Godinu. I naših nestašluka van domašaja roditelja.
Fascinacije crtaćem "Čudesna šuma".
Srednje škole i teške adaptacije na novo okruženje.
Kraja prve godine, mog konačnog opuštanja, uživanja u druženju i "bolje da nosim kratku kosu..."
Pistolsa i Ramones-a i Paket aranžmana...
Osećaja da sam odrasla, strrrašno zrela i pametna.
Ljubavi i simpatija. 
Fontane/štrafte/korzoa...Našeg beskrajnog smeha i blentavosti.
Sećam se te, između redova, između svesti i nesvesti donete odluke da budem svoja.
Sveta knjiga, prvog zaljubljivanja u poeziju i Miodraga Pavlovića.


Ok, sećam se i rata. Nekih jezivih slika na TV-u u vreme večere, straha odraslih i svoje relativne nesvesti  ili maglovite svesti šta sve to u stvari znači.
Sećam se i praznih prodavnica, redova za sve i svašta... redova za život.
Domaće pravljene čokolade i domaćeg euro-krema. Mirisa benzina. Onog "zezezeze" od uličnih preprodavaca deviza.
I opet, uprkos svemu tome,  dečije bezbrižnosti i mašte i smeha.

I polaska na fakultet. Velikog razdvajanja i velike slobode. I prijateljstva i novog sveta koji se otvorio predamnom. Novih ljudi, priča, pogleda, novog sveta...Novog znanja.

Kada se završava detinjstvo? Ima tu onih pravnih i psiholoških, ovih i onih shvatanja. Ja znam kada se završilo moje detinjstvo. U martu 1999.godine. I nije to bilo ništa strašno (uprkos strahotama koje su to inicirale). Jednostavno su se neke iluzije raspršile. I pogled postao drugačiji. I to je sve. Kraj i početak. Život.







27 comments:

  1. Oh duso moje aemotivna. Pa gde si ti vec vise od mesec dana? BAs si me razgalila ovim vracanjem u detinjstvo. Krastem cokolade, brybriynost. Joooj, a putovanje u Grcku. Jos Zugom, a sestra i ja dovoljno male da popreko lezimo pozadi. Pogotovo kad smo se vracali nazad, a ispod nas mamina bunda i zavese koje niko na carini nece da dira jer mali andjeli spavaju, hihihi Divno je vratiti se ponekad u tu nevinost i ceniti je, jer je danas klincima sve teze to da imaju. A nisu oni krivi, jadni...

    ReplyDelete
    Replies
    1. I posalji mi na mail svoju adresu!

      Delete
    2. Jooooj, da....to su ta sećanja. Mi smo se vozili "kecom" iliti "Stojadinom", hahaha...i čoveče nije ništa falilo tokom svih tih godina. Daaa, jadne neke novije generacije, svašta nešto imaju, ali suštinu im nisu dali :/
      P.S. Adresa poslata na mail :)

      Delete
  2. Bacakas me ti tako po reci uspomena..heh..
    Evo ti jedna hrpica ljubavi!<3<3<3

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ooooo, hvala mnogogoooooo...ljubavi nikada dovoljno ;)

      Delete
  3. Ajme <3
    Raznježila si me ovim postom, sjetila sam se stvari iz svog djetinjstva koje pamtim, a voljela bih da ih ima još...

    :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. meni su sećanja navirala, jedva sam uspela da nekako obuzdam tu reku i sastavim normalan post...a mogla bih na ovu temu danima pisati...predivne su uspomene a još je divnije što je i sadašnjost nasmejana :D

      Delete
  4. Nešto sumnjam da se tvoje detinjstvo ugasilo, koliko te poznajem iz onlajn druženja. Moraćeš da me ubediš da je tako :D
    Devedeset deveta je bila jagodica na vrhu torte. Ne mogu nikada da zaboravim koliko me je potresao početak bombardovanja. Da sam bolje pratila politička i geo-politička dešavanja verovatno bih zaštitila sebe i utešila druge.
    Hvala ti za Miodraga Pavlovića. Zaobilazio me je do sad. Ali evo, sreli smo se najzad na tvom blogu.
    P.S. Baš si slatka na fotografijama :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. ooooo, odrasla sam ja još kako...ali negujem to razigrano dete u sebi i verujem da će mi biti saputnik do kraja :)
      čudne su bile te godine...tragične ali ipak nekako snažne i bliske. Mada, sada kada kao profesionalac gledam na to, ima posledica, mogle su nas baš i zaobići.
      Nema na čemu, Miodrag je moja prva poetska ljubav, posebno zbirka "87 pesama" i "Šuma sećanja". Vidiš mogla bih i poneki stih u postove naredne da utkam.
      P.S.hvala, slatko je to detinjstvo :)

      Delete
  5. Divno, mila! Krivuckavo mi je, priznajem, što nismo imale neke zajedničke detinje momente( zbog osmeha pre svega ali i zato što bi se ti sećala svega :))) ).Ali i sada kao deca uživamo..
    I navažnije- te oči, oooooči u male Maje :* nežnost...

    ReplyDelete
    Replies
    1. :*
      Bitno je ono što smo imale i što imamo i tek ćemo imati :*
      P.S. a znaš i sama kako je nezgodno što seja sećam svega i svačega, hahahahaha ;)

      Delete
  6. Predivne uspomene.. stvari koje se cijeli život pamte... a mirisi imaju baš jak okidač uspomena... :) Svaki put kad uđem u svoj vrtić na glasanje preplave me uspomene i osjećaji iz djetinjstva kad sam se u tom istom vrtiću igrala.. i kako neobično što ta cijela zgrada i dalje isto miriše.. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. lepo si to rekla-okidač uspomena :)
      Drago mi je da prepoznaješ...

      Delete
  7. Završilo detinjstvo?
    Sigurna?
    Taj datum je mnogima doneo otrežnjenje nevezano za politiku već za život kao takav. Shvatiš koliko si mali, sitan, ranjiv,...mali !!! Pomalo se uplašiš kao svako dete od preterane buke i halabuke, ali...zaboraviš isto tako kao dete i kreneš da se igraš dalje.
    Malena, dođi do mene na "Mojih 40+..." da ti dam nešto kako bi ti i dalje vredno pisala, a ja uživala čitajući.

    ReplyDelete
    Replies
    1. verujem da se detinjstvo završilo, ali je dete u meni i dalje živo i blesavo i razigrano. I tako treba da bude :)
      Inače sam vršljala po tvom postu, mislim čak i komentarisala, možda samo nisam umela da se prijavim da pratim, moguće da sam bila pod svojim imenom i prezimenom :) Ali navraćaću svakako :)

      Delete
    2. zapravo pratim tvoj "ja to tako vidim" blog :) Znam da te znam ;)

      Delete
    3. Naravno da se znamo !!!! Nas dve se poznajemo sa bloga " Ja tako vidim", ali to nije moj jedini blog . Nagrada te čeka na drugom ( potpuno drugačijem)i zove se "Mojih 40+... "( klikni samo na moje ime)

      Delete
  8. Bas lijepo;)))

    mirellaslovelycorner.blogspot.com

    ReplyDelete
  9. prekrasan post i sličice...i ono da prokomentiram nešto i pametnije...mislim da djetinjstvo nikada ne završava...kad odrastemo i kad nas udare brige po glavi samo to sve zatomimo negdje u sebe, a onda kad ostarimo ponovno se bude djeca u nama i opet smo djetinji i opet proživljavamo malo djetinjstvo...to ti je kao kad neki kažu da nikad neće odrasti. za njih znaš da nedaju da ih njihovo odrastanje napusti, ne povlače granicu između onog kad su bili djeca i kad su sada "veliki". neki jednostavno to učine. ljubiiim te :*

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala draga :*
      ja biram da ne odrastam nego da uzrastam...i ja sita i moje unutrašnje dete "na broju" ;)

      Delete
  10. Divan post! Tako lep i nostalgican, vratio me je u moje detinjstvo! Hvla sto si podelila svoje uspomene sa nama, fotke su takodje preslatke. :)

    pozdrav
    Vanja

    ReplyDelete
  11. Hvala,Vanja. Drago mi je sto se prepoznajemo :)

    ReplyDelete
  12. Hvala,Vanja. Drago mi je sto se prepoznajemo :)

    ReplyDelete
  13. hvala sto si podijelila svoja sjecanja s nama :)

    ReplyDelete
  14. Kako je ovo prenezan post... Ja sam mamin parfem, to jest tu neku mesavinu ljubavi, brige i parfema, uvek zvala miris "na mamu". Parfem se vremenom menja, ali miris na mamu ostaje zauvek...
    Predivno si sve rekla, ne znam ni kako vise da prokomentarisem, hvala ti na ovim tako lepo srocenim secanjima.

    ReplyDelete
  15. Danas mi ne radi replay na Bloggeru, pa ću se ovako zahvaliti Lady Butterfly i dragoj Calenduli diasporis :)
    Hvala mnogo, vaše reakcije su velika podrška i podstrek :)

    ReplyDelete

 
Copyright 2012 Dnevnici malenog miša. Powered by Blogger